Lojalnost

Loyauté преведеног са француског значи - верност, оданост. Унутрашња повезаност са неком особом, групом, заједницом и изражавање те повезаности кроз понашање.

Лојаност значи и то да се и систем вредности дели са осталим члановима групе или заједнице, да се ставови бране и онда када је мишљење различито. И онда када наступе тешкоће.

Лојалност је искрена. Када искрено верујемо у одређени систем вредности онда то значи и да верујемо и у истину која је основ за стицање поверења и поштовања, без којих нема ни добрих међуљудских односа који су основ заједништва.

Али шта ако се та "оданост", читај лојалност, тражи по потреби? Сад нам је потребна подршка Русије, па хајде да им покажемо да смо им лојални тако што ћемо...на пример... позвати руског председника на војну параду. Е, али сада су се односи у Русији усталасали, несигурно је тле тамо, па би предострожности ради требало да Америма покажемо да желимо да унапредимо односе са њима. И ту ћемо показати мало лојалности тако што ћемо у разговору са америчким државним секретаром да потврдимо стратешко опредељење наше земље - Србија иде у у ЕУ, а Русија нам је само пријатељ!

Како онда ово да дефинишем? Сад смо лојални једној страни, а сутра ћемо бити другој. Јер "за нас уопште није упитно да ли идемо у ЕУ или не" јер  "наши традиционални и пријатељски односи са Русијом апсолутно немају никакве везе са орпедељењем да желимо да будемо чланица ЕУ"...

Не знам да ли је ово "лојалност"? У осталом, наши политичари су ионако вешти у демагогији и трућању. Особа која трућа обично са потпуним самоуверењем трабуња о томе како су јуче ванземаљци спустили свој летећи тањир на неку ливаду, а репортажу о том невероватном догађају је баш јутрос гледао на РТС-у! То су наши политичари...

Ако нам је у држави тако, онда би сходном оном принципу да нам је таква политика пресликана и на инсититуције које је чине, то значило да и у тим истим установама важи правило "лојалности по потреби" - сад јесмо, а сутра мало нисмо. Данас верујемо у пријатељство и традицију, али сутра ће нам више одговарати да верујемо у профит, кредите или технологију...

Џаба мени што ја моју децу учим лојалности, када ће их у школи учити другачије, када ће им политичари са фацијалним грчевима у новинама и надобудним тоном у тв емисијама својим делима показивати да од тога данас "нема 'леба"? А ми новинари им још у томе и помажемо. Лојалност у новинарству?! Хм...

Али ја желим да научим моју децу да је лојалност снага, не слабост. Да је то карактерна особина, да је то "дата реч", морална вертикала, одговорност упркос променама, потешкоћама.

Не желим да размишљам о томе како да научимо политичаре шта значи бити лојалан. Не, желим да размишљам о томе како ми новинари, комуниколози, ПР специјалисти можемо да помогнемо да нашој деци непрестано показујемо и доказујемо да је лојалност - вредност. Као родитељи можемо много, у дому, у разговору са њима, сопственим примером. Али дајте колеге да се потрудимо да допринос томе дамо и на начин који умемо - да пишемо, објашњавамо и деламо...

Рађање

Толико написа о злочинима, преварама, блудничењима, несрећама, губицима, немаштини... Само црно, црно, црно... наслови пред којима затворим очи, јер не могу више да читам, слушам и гледам само о лошим стварима... доста ми је тога. Затворим новину. Изађем са веб странице... А онда се опет вратим листању штампе и читању виртуелних страница и почнем да трагам за вестима у којима бих можда могла да прочитам и о томе како се родила нека девојчица или дечак, како се нека млада породица вратила у родно место јер су се тамо створили услови за нови почетак, о томе како је један агроном посејао поља жита и кукуруза јер верује да се и од тога може живети, а не од превара и мутних радњи... Тражим да прочитам неки текст о успешној младој жени која није прво "бизнис вумен", већ жена која је најпре брижна и пажљива мајка, добра животна сапутница, ћерка, сестра, другарица, па тек онда она успешна пословна жена иза које не стоје ни два презимена, ни исцрпљујући састанци, ни одрицања зарад посла већ - породица. Породица у којој се свакодневно рађа љубав, разумевање, толеранција, у којој се кроје компромиси зарад слоге, мира и здраве атмосфере. Породица у којој узајамно помагање рађа вредности, али не првенствено оне које се материјализују у новцу или некретнинама, већ оне вредности које савремено, дигитализовано и отуђено друштво запоставља - доброту, поштење и част. И блискост. Знате, она блискост која подразумева да док са неким причате можете да га гледате у очи, дотакнете, држите за руку, загрлите, пољубите... Блискост која рађа поверење. Интимност. Разумевање. Која рађа и доброту и поштење и част. И љубав.
Шта можемо да учинимо да подстакнемо рађање оваквих вредности?
Имате ли неки предлог? Идеју? Шта год...?