Толико написа о злочинима, преварама, блудничењима, несрећама, губицима, немаштини... Само црно, црно, црно... наслови пред којима затворим очи, јер не могу више да читам, слушам и гледам само о лошим стварима... доста ми је тога. Затворим новину. Изађем са веб странице... А онда се опет вратим листању штампе и читању виртуелних страница и почнем да трагам за вестима у којима бих можда могла да прочитам и о томе како се родила нека девојчица или дечак, како се нека млада породица вратила у родно место јер су се тамо створили услови за нови почетак, о томе како је један агроном посејао поља жита и кукуруза јер верује да се и од тога може живети, а не од превара и мутних радњи... Тражим да прочитам неки текст о успешној младој жени која није прво "бизнис вумен", већ жена која је најпре брижна и пажљива мајка, добра животна сапутница, ћерка, сестра, другарица, па тек онда она успешна пословна жена иза које не стоје ни два презимена, ни исцрпљујући састанци, ни одрицања зарад посла већ - породица. Породица у којој се свакодневно рађа љубав, разумевање, толеранција, у којој се кроје компромиси зарад слоге, мира и здраве атмосфере. Породица у којој узајамно помагање рађа вредности, али не првенствено оне које се материјализују у новцу или некретнинама, већ оне вредности које савремено, дигитализовано и отуђено друштво запоставља - доброту, поштење и част. И блискост. Знате, она блискост која подразумева да док са неким причате можете да га гледате у очи, дотакнете, држите за руку, загрлите, пољубите... Блискост која рађа поверење. Интимност. Разумевање. Која рађа и доброту и поштење и част. И љубав.
Шта можемо да учинимо да подстакнемо рађање оваквих вредности?
Имате ли неки предлог? Идеју? Шта год...?
Нема коментара:
Постави коментар