Loyauté преведеног
са француског значи - верност, оданост. Унутрашња повезаност са неком особом,
групом, заједницом и изражавање те повезаности кроз понашање.
Лојалност је искрена. Када искрено верујемо у одређени
систем вредности онда то значи и да верујемо и у истину која је основ за
стицање поверења и поштовања, без којих нема ни добрих међуљудских односа који
су основ заједништва.
Али шта ако се та
"оданост", читај лојалност, тражи по потреби? Сад нам је потребна
подршка Русије, па хајде да им покажемо да смо им лојални тако што ћемо...на
пример... позвати руског председника на војну параду. Е, али сада су се односи
у Русији усталасали, несигурно је тле тамо, па би предострожности ради требало
да Америма покажемо да желимо да унапредимо односе са њима. И ту ћемо показати
мало лојалности тако што ћемо у разговору са америчким државним секретаром да
потврдимо стратешко опредељење наше земље - Србија иде у у ЕУ, а Русија нам је
само пријатељ!
Како онда ово да
дефинишем? Сад смо лојални једној страни, а сутра ћемо бити другој. Јер
"за нас уопште није упитно да ли идемо у ЕУ или не" јер "наши традиционални и пријатељски односи
са Русијом апсолутно немају никакве везе са орпедељењем да желимо да будемо
чланица ЕУ"...
Не знам да ли је ово "лојалност"? У осталом, наши политичари су ионако вешти у демагогији и трућању.
Особа која трућа обично са потпуним самоуверењем трабуња о томе како су јуче
ванземаљци спустили свој летећи тањир на неку ливаду, а репортажу о том
невероватном догађају је баш јутрос гледао на РТС-у! То су наши политичари...
Ако нам је у
држави тако, онда би сходном оном принципу да нам је таква политика пресликана
и на инсититуције које је чине, то значило да и у тим истим установама важи
правило "лојалности по потреби" - сад јесмо, а сутра мало нисмо.
Данас верујемо у пријатељство и традицију, али сутра ће нам више одговарати да
верујемо у профит, кредите или технологију...
Џаба мени што ја
моју децу учим лојалности, када ће их у школи учити другачије, када ће им
политичари са фацијалним грчевима у новинама и надобудним тоном у тв емисијама
својим делима показивати да од тога данас "нема 'леба"? А ми новинари им још у томе и помажемо. Лојалност у новинарству?! Хм...
Али ја желим да
научим моју децу да је лојалност снага, не слабост. Да је то карактерна
особина, да је то "дата реч", морална вертикала, одговорност упркос
променама, потешкоћама.
Не желим да размишљам о томе како да научимо политичаре шта значи бити лојалан. Не, желим да размишљам о томе како ми новинари, комуниколози, ПР специјалисти можемо да помогнемо да нашој деци непрестано показујемо и доказујемо да је лојалност - вредност. Као родитељи можемо много, у дому, у разговору са њима, сопственим примером. Али дајте колеге да се потрудимо да допринос томе дамо и на начин који умемо - да пишемо, објашњавамо и деламо...
